Илмий мақолада турли олимлар томонидан стратегияга берилган илмий таърифлар келтириб ўтилган, саноат корхоналарида иқтисодий самарадорликни ошириш мақсадида корхонанинг ресурс тежамкорлиги бўйича ташкилий – иқтисодий стратегияни ишлаб чиқиш зарурияти тадқиқ этилган. Шунингдек, ресурс тежамкорлиги стратегиясини шакллантиришда муҳим жиҳатлар кўриб чиқилган ҳамда ресурс самарадор стратегиянинг элементлари ўрганилиб, шу йўналишда олимлар томонидан таклиф этилган иқтисодий модел таҳлил этилган.
Пахтачиликда фойдаланилаётган ресурслардан самарали фойдаланиш, янги инновацион ресурс тежовчи технологияларни жорий этиш орыали фермер хўжаликларидаа кўпроқ фойда олиш имконини беради. Ушбу мақолада пахтачиликда ресурс тежовчи технологияларни жорий этиш самарадорлигини ошириш йўналишда муаммо ва камчиликлар ёритилиб, тавсиялар берилган.
Пахтачиликда фойдаланилаётган ресурслардан самарали фойдаланиш, янги инновацион ресурс тежовчи технологияларни жорий этиш орыали фермер хўжаликларидаа кўпроқ фойда олиш имконини беради. Ушбу мақолада пахтачиликда ресурс тежовчи технологияларни жорий этиш самарадорлигини ошириш йўналишда муаммо ва камчиликлар ёритилиб, тавсиялар берилган.
Ma’lumki mehnat intizomi ishlab chiqarish jarayonidagi ob`ektiv zaruratdir. Yuridik adabiyotda mazkur tushuncha turlicha talqin etilib kelinadi. Mehnat intizomi huquqiy normalar bilan mustahkamlab qo‘yilgan ishlab chiqarish ishtirokchilarining o‘zaro munosabatlarini belgilovchi tartib hisoblanadi. Oddiyroq qilib aytganda, mehnat intizomi birgalikdagi mehnatning zaruratini hamda mehnat ishtirokchilarining muayyan tartibga bo‘ysinishini anglatadi. Mehnat intizomi turli fanlar predmeti sifatida o‘rganiladi. Qonunchilik sohasida esa u huquqiy kategoriya sifatida o‘rganiladi va tadqiq etiladi. Mehnat intizomi mehnat huquqining instituti sifatida ham muhim ahamiyat kasb etadi. Uning bu jihati korxonaning ichki mehnat tartibi qoidalarini, xodim hamda ish beruvchining burchlarini tartibga soluvchi, shuningdek, halol mehnat va uni rag`batlantirish choralari hamda mehnat intizomini buzganlik uchun xodimlarning intizomiy javobgarligini belgilovchi huquqiy normalar tizimi sifatida namoyon bo‘ladi. Mehnat intizomi o‘z tabiatiga ko‘ra, muayyan darajada xodimning haqiqiy xulq-atvori va axloqining ko‘zgusi hamdir. Chunki, bunda ma`lum ma’noda xodimning ishlab chiqarish intizomidan va bu borada belgilangan tartibga qay darajada rioya qilayotganidan dalolat beradi. Ushbu maqolada O‘zbekistonda huquqiy normalar orqali korxona va muassasa xodimlarining mehnat intizomi bilan bog‘liq barcha holat tahlil qilinadi. Zotan, ishlab chiqarishdagi mehnat unumdorligini holatiga ko‘p jihatdan mehnat jarayonida xodimlarning mehnat intizomiga rioya qilishi yoki qilmasligiga bevosita bog`liqdir.
Ушбу мақолада саноат корхоналарида ҳудудий ресурс салоҳиятидан фойдаланишнинг назарий асослари ёритилган, экспертлар сўрови усулида ҳудудларда ресурслардан фойдаланиш ҳолати баҳоланган, ҳудудларда ресурслардан фойдаланиш ҳолати таҳлил қилиниб, улардан фойдаланиш самарадорлигини ошириш бўйича таклифлар берилган
Мақолада расмий ҳужжатлар, статистик маълумотлар асосида ҳозирги даврда Ўзбекистон Республикасининг жаҳон миграция жараёнларида иштироки очиб берилган. Ўзбекистонликларнинг меҳнат миграциясида Россияни ўрни, иккала давлатлар ўртасидаги ҳамкорлиги янги чора-тадбирлар белгиланганлиги кўрсатилган. Меҳнат миграциясининг ижобий ва салбий томонлари асослаб берилган. Мақолада муаллиф миграциясидаги феминизациялашуви жараёнига ўз муносабатини билдирган. Ўзбекистон жаҳон ҳамжамиятининг ажралмас қисми сифатида меҳнат миграциясида фаол иштирок этаётганлиги таҳлил этилган.
Шу билан бир қаторда республикада аҳоли бандлигини таъминлаш борасида тизим яратилганлиги қайд этилган ва бу борада қабул қилинган қарорлар келтирилган.
Мақолада корпоратив секторнинг бозор муносабатлари шароитида ташқи молиялаштириш манбаларига бўлган эҳтиёжининг ортиши ва бунда миллий ва халқаро капитал бозорларининг ўрни борасида фикрлар юритиш билан бирга, тижорат банклари кредит маблағларидан фойдаланиш ва фонд биржалари орқали маблағлар жалб этиш масалалари таҳлил этилган.
Мазкур мақолада тижорат банклари жамланма балансида кузатилаётган ўзгаришлар, банк тизимига жалб этилган миллий ва хорижий валютадаги депозитларнинг таркибий тузилмаси ҳамда улар бўйича юзага келган
ўртача фоиз ставкалари динамикасининг кўп омилли таҳлили асосида тижорат банклари депозит операциялари самарадорлиги ҳамда ресурс базасини мустаҳкамлашдаги ролини ошириш билан боғлиқ долзарб муаммолар ва уларни бартараф этиш юзасидан амалий тавсиялар ўз аксини топган. Шунингдек, мамлакат тижорат банкларида депозит сиёсатини ишлаб чиқиш жараёнини такомиллаштириш юзасидан илмий таклифлар шакллантирилган.
Мақолада корпоратив секторнинг бозор муносабатлари шароитида ташқи молиялаштириш манбаларига бўлган эҳтиёжининг ортиши ва бунда миллий ва халқаро капитал бозорларининг ўрни борасида фикрлар юритиш билан бирга, жалб этиладиган маблағлар ва улардан фойдаланиш жараёнида юзага келадиган рисклар,
уларни гуруҳлаш асосида юз бериш эҳтимоллигини пасайтириш масалалари масалалари таҳлил этилган.
Мақолада расмий ҳужжатлар, статистик маълумотлар, мутахассислар тадқиқотлари асосида Ўзбекистон Республикасининг жаҳон миграцион жараёнлардаги иштирокини тарихчи нуқтаи- назаридан ёритилган. Ўзбекистонликларнинг Россияга меҳнат миграцияси, иккала давлат ўртасидаги ҳамкорлик ҳамда муаммоларни ечимидаги янги йўналишлар очиб берилган. Мақола муаллифи томонидан меҳнат миграциясининг ижобий ва салбий томонлари кўрсатилган. Ўзбекистон ҳозирги даврда халқаро ҳамжамиятининг аъзоси сифатида жаҳон меҳнат миграциясининг фаол аъзоси бўлиб келмоқда
Мазкур мақолада аграр соҳада ерлардан фойдаланиш ва уни муҳофаза қилишга доир масалалар баён этилиб, тегишли таклиф ва тавсиялар берилган.
В последнее время ведение научного исследования без использования ресурсов Интернета немыслимо. Сеть Интернет несёт большой потенциал научно-исследовательского материала. Это и электронная почта, и электронные библиотеки, и поисковые системы,которые универсальны для всестороннего изучения разных проблем. Бесспорно, что массовая информационная сеть представляет собой массивный многообразный ресурс. Но, в то же время, данный ресурс неоднозначный,«разнокачественный», всегда обладающий уверительностью, но и в то же время противоречивый и требующий испытания его достоверности
Thinking is the highest form of human intellectual activity, the process of reflecting objective reality in consciousness, and since ancient times it has been constantly studied as one of the main objects of scientific interests of philosophical, pedagogical, psychological and physiological sciences. research.